Pesma "Kafana je moja sudbina" totalno je izgubila smisao, kada se iz boemskog sveta preselila u svet kiča i šunda. Pri tom deli plejlistu sa kojekakvim ultra sajber intergalaktik folkerima. Mislim da se Toma Zdravković prevrće u grobu, kad' uz njegove pesme zaigraju klaberi.
E sad', dok se on prevrće u grobu, nama boemima se zbog svega toga prevrće u stomaku. Šta se desilo sa boemskim životom? Šta se desilo sa kafanskom idilom? Gde su karirani stolnjaci i neispražnjene piksle?!
Od svoje treće godine sam redovni posetilac kafana. Moj deda, kao direktor BIP-a u penziji, vodio me je od kafane do kafane. Mnogo toga se promenilo od tad'. Sećam se pre samo par godina, moj dobar drug i ja smo često posećivali jednu staru, nišku kafanu. Jeli prebranac sa kobasicom s' roštilja, pili lozu kao zveri i sve to za neku siću. Pre par dana sam rešio da sa devojkom posetim tu istu kafanu i desilo se šta?!... Na ulazu nas je ljubazno dočekala hostesa, zatim nas je otpratila do stola, da bi nas kasnije konobar neprijatno iznenadio računom!
Ogadili su mi se i ćevapi i špricer a i šopska salata sa sve gorkim krastavcima. Bljak! Još se konobar uvrteo oko nas, te nam je na svaka dva minuta menjao pikslu. Ne volim kada mi menjaju pikslu! Jednostavno ne volim! Pusti je nek' smrdi! Da treba, sama bi se ispraznila!:)
I eto silom prilike, pre par dana svratio sam u birtiju "Kod Kiće". To je porodična kafana, koja nenako poseduje dušu. Karirani stolnjaci, TV kao izvor muzike, polomljene klupe, fleke... Sve je tu! Iako sam izbegavao to mesto, jer sam godinima dužan 200 dinara, eto došao sam ponovo i nisam se pokajao.
Tamo nema mladih ljudi kao što sam ja. Tu se postavlja pitanje...Da li sam ja nenormalan što umesto sočne piletine i koktela, više volim bajate ćevape i špricer ili su "oni" nenormalni što ne vole ovo što ja volim. Zašto sam jedan od retkih kojima bolje društvo predstavlja pivo, hladno kao taštino srce od kojekakv go go igračice.
Da li sam alkoholičar?! Nisam!
Da li sam boem?! Reklo bi se da jesam!
Drago mi je da postoje ljudi kao što su Ratko i Miloš, sa kojima mogu da "kljocnem" čašu od 2 deci. Čak mi je draže da slušam kafanske rasprave o politici, nego li marmunske rasprave o "mafijaškim podvizima"!
Volim kada dobijem račun na papiriću sa reckama! Državi šipak! :)
Nadam se da ima još boema, koji dele ljubav prema kafani sa mnom i koji kapiraju da je kafana najbolja razbibriga!
Ako ima,
2 deci uvis....i ŽIVELI!
