Kaže se da je muzika najbolji pokazatelj vremena u kojem živimo. Ako malo bolje razmislite, to je apsolutno tačno. Od Nokturna do nokdauna. Danas je muzika digitalna, brza, jednostavna, površna. (Sve ovo se odnosi na muziku za mase.) Da bi danas bio uspešan u muzičkoj industriji, moraš pre svega da budeš paun i cirkuzant, pa tek onda muzičar. Artisti više publiku ne love veštinom, već detaljima iz njihovih života. Što više splačina u privatnom životu, to više slušalaca. Neko vreme sam konstanto pokušavao da dokučim kako neko može da žvaće te harmonične pomije iz dana u dan i da pri tom uživa u tome,dok nisam shvatio da ja ustvari sve vreme pokušavam da prodrem u mentalni sklop ljudi koji žanrovski muziku dele na “domaću” i “stranu”. Hej, pa oni i ne slušaju muziku! Njima nije važno šta je tu odsvrirano, bitno je da bas siluje ušnu duplju dok se pronalaze u maloumnim tekstovima, koji kao da u pravilnoj rimi opisuju radnju kojekakve TV novele. Sve je stvar marketinga i pomodarstva. Smatram da kada bi mediji preneli informaciju kako je mačka konj, mogli bi da vidimo na svakom koraku usedlane mačke.
Jedan moj prijatelj je na zanimljiv način uporedio konzumaciju muzike sa ishranom. Kaže da je sve to kao kada neki kuvar uloži ogroman trud u spremanju hrane, nabavlja samo najkvalitetnije sastojke, pazi kako će biti spremljeno, a mi opet odemo odemo u Mek, iako smo svesni koliko je hrana nezdrava.
Ukusi jesu različiti, ali to ne znači da morate da slušate bljuvotine. Načuljite uši i neka vas note odvedu u drugu dimenziju i što dalje od muzičkih pomija.
