Srbija. 21. vek.
Sivilo, korupcija, kriminal, poljuljan sistem vrednosti, radijacija, politička nestabinost, nepravda, siromaštvo, ispiranje već letargičnih mozgova od strane medija, nasilje, nekultura, kič, šund, propaganda, silovanja, ubistva, protesti, deca. Pronađi uljeza u prethodnoh rečenici.
Pomislili ste da su to deca? Pogrešili ste. Uljeza nema. Svi ti pojmovi su se stopili u jednu celinu koja se naziva realnost alijas surova današnjica.
Kada vratim film unazad, ne sećam se da je nama, deci, bilo bitno bila šta od ovoga, a kanda odrastali smo u mnogo lošijem vremenu i pod mnogo lošijim životnim uslovima. Sve što sam znao je to, da tata ima malu platu, te ne može da mi kupi Atari, niti da izdvoji novac za jednu vožnju električnim autićem po Čairu. Ni to nije bilo važno. Tu su ljuljaške, klikeri, simpatije, društvo. Verovali smo u Boga, ali „taj Bog“ nije bio osvetoljubiv, nismo mu prepisivali nikakva zla, niti smo ga molili da učini nekom zlo.Proslava mog trećeg rođendana, protekla je u nazdravljanju za primirje između Srba i Hrvata, no, ni to nije bilo važno. Rat je kuljao negde, daleko za nas, i nije bila naša stvar. To je bila stvar odraslih!
Vraćamo se u danas. Danas, deca koja su rođena tih godina ili čak i kasnije, polemišu o tom istom ratu koji nama nije bio važan. Brane generale za koje ja nisam ni čuo, jer, hej, bio sam dete!
Mrze više nego što su mrzeli oni koji su i imali razloga da mrze, a ne znaju ni zašto mrze. Negde usput su pokupili po koju informaciju iz istorije, po koji mit, koju priču ratnog veterana, koji propagandni klip sa Jutjuba i stvorili su sliku o velikom nebeskom narodu koji se služi zlatnim escajgom dok drugi jedu prstima.
Činjenice su relativne kada je u pitanju SrBski narod! Istina se nikada ne proverava, jer kada bi se proveravala, znali bi da u to vreme nikakve viljuške nisu mogle da budu kod nas.
Ista stvar i sa religijom. Bog je nevidljivi ratnik, koji vreba iz svemira i uništava sve nesrpsko, a kad se pak dese loše stvari nama, za to je kriva Masonerija, razume se.
Tako sam imao prilike da pročitam komentar za neku sliku na fejsu, na kojoj je neki momak koji ispija pivo, a komentar je glasio otprilike ovako: „Nemoj da piješ pivo, to proevropske zemlje žele da te unište, da bi ti krst zarđao.“ Ma je li? Da ne zarđa krst?
Zar krst nije bio od drveta? Ili je to novo, moderno učenje, pa se sada pominju novi modeli krstova, izliveni od gvožđa? Koliko sam ja piva popio, zbog mene bi zarđala cela Golgota. :)
Još jedna stvar koja je bitna, kod današnje dece, a to je borba. Borba protiv režima, protiv policije, protiv Beograda(pošto uvek pretrpi stampedo nezadovoljne dece), protiv vetrenjača, protiv Crvenkapa, vukova i ko zna čega sve ne. Tako jednom prilikom sam i otišao, iz čiste radoznalosti, na portal jedne nacionalističke grupe.
Velikim slovima je pisalo „Oslobodili smo fakultete“. Kroz glavu mi je odmah prošlo:“ Od čega su ih oslobodili?“. Pomislio sam prvo da su ih oslobodili od korupcije, mada ništa nisam pročitao u novinama o tome, niti mi je bilo poznato da je neko uopšte zauzeo fakultete. Kad, dalje u tekstu piše kako su ih oslobodili od „Crvenog terora koji je poguban na našu omladinu“. I dalje mi ne bi bilo jasno, da tekst nije bio praćen slikama. Na slikama se vide neke žvrljotine po fakultetima crvenim sprejevima, a ova momčad je to prešarala crnim i dodala četiri S.
Vau, kakva pobeda nad terorom! Sada ću lakše da diplomiram?
Sve u svemu, to je to u kratkim crtama, o ovome bi mogao da se napiše roman, a ne kolumnica.
Poenta je deco, ostanite deca, a te stvari o kojima razmišljate, ostavite starijima, a vi se opustite, nađite devojku, bacite se na knjigu, i pustite da vam krstove uhvati rđa! :)
